Istorija parfema

U antičkim civilizacijama, Egiptu i Grčkoj, parfem kao takav nije postojao. Cveće, aromatično bilje i smole su bili sredstva za veličanje bogova. Upotreba misrisnih supstanci se svodila na paljenje cveća, aromatičnog bilja, smola i stvaranje mirisnog dima, pravljenje balzama, event. mirisnih napitaka-likera. Parfem je bio simbol lepote i moći bogova.
U mnogim slučajevima, mirisne supstance su služile za balsamovanje važnih ličnosti tog vremena, ali i kao dodaci lekovitim preparatima.


Tokom renesanse, kraljice i dvorani su se žestoko svađali oko recepata najboljih italijanskih hemičara, kao i oko novootkrivenih supstanci iz Azije i Amerike.
Renesansa je donela potpuno novi pogled na svet i okruženje u celoj Evropi. Alhemičarski recepti su zamenjeni prvim hemijskim procedurama, a otkrića novih kontinenata su sa sobom donela nove, nepoznate sirovine: kakao, vanilu, duvan, biber, karanfilić, đumbir, balzame iz Perua. Na dvorovima su se takmičile zavodnice, ljubavnice kraljeva i moćne žene oko tajni lepote i lepih mirisa. Uz to su išle i tajne spravljanja otrova, kao sredstvo u takmičenju.




Iz Španije, a pre svega iz Italije preko Medičijevih, su parfimeri osvojili Francusku. Versaj je na tron postavio parfimere, proizvođače pudera i rukavica.
Blistavi dvor u Versaju je bio centar mode. Za četiri godine, kralj Luj XIV se samo jednom okupao! Biti prljav je bilo normalno. Da bi nekako potisnuli smrad neopranog tela, žene i muškarci su su koristili tadašnju kozmetiku, pudere, a posebno parfeme.

Monpelje i Gras (Montpellier, Grasse) su se takmičili za primat u proizvodnji medicinskog bilja, cveća kao što su: karanfili, ljubičice, lavanda, jasmine, tuberose. U to vreme žene otkrivaju diktaturu mode, značaj frizure, šminke i parfema, mada je mnogo ranije to shvatila i Kleopatra.

Dvor Luja XV je bio "Dvor parfema". Svakoga dana se menjao parfem, čak je bilo i propisivano kojeg dana se šta koristi.
Počinje promocija pravila ženske elegancije, a vraća se svest o ličnoj higijeni. Prednost se daje finim mirisima, posebno pariskim, koji doživljavaju procvat. Hemičari iz Grasa žive u izobilju, a ujedno bitno napreduju u tehnikama destilacije i proizvodnje parfema.
U Kelnu Jean-Antoine Farina pronalazi kolonjsku vodu (Eau de Cologne).
U vreme Napoleona, epoha romantike - žene traže fine parfeme koji će istaći njihovu ličnost.
Žozefina daje čitavo bogatstvo za egzotične mirise, dok se Napoleon zadovoljava kolonjskom vodom.
Iz Engleske 1789. u modu ulaze mirisne kupke. U vremenu romatizma žene se okreću od jake šminke i parfema, postaju blede, lako parfimisane.
Moda i parfemi zamiru u vremenima ekonomske krize, predratnim i ratnim godinama.

Filmska industrija fabrikuje zvezde , te se moda ograničava na teritoriju Holivuda i modele koje oni prave.



Nakon rata se najavljuje novo vreme sa Kristijan Diorom na čelu.
Prvi modni magazin za žeme, Marie Claire, donosi sve informacije o onome što interesuje žene. Modni stvaraoci kreiraju jake, karakteristične parfeme.
Pedesetih godina prošlog veka , parfem doživljava demokratizaciju, tako da Eau de Toilette koriste i muškarci. Na scenu stupaju američki proizviđači parfema.
Krajem 19 veka, razvojem i usponom građanskog društva , industrija parfema stvara prve sintetičke parfeme.
Nakon kraćeg vremena oduševljavanja vetiverom i pačulijem, druga polovina 19. veka je u znaku uspona građanskog društva i dobrog ukusa. Cvetaju radnje sa luksuznom robom, a pravljenje parfema sve više prelazi u umetnost. Hemija i novootkrivene supstance vode u revoluciju mirisa. To je čas rođenja moderne proizvodnje parfema.

1900. u vreme Belle Epoque parfem postaje statusni simbol . Od tada, pa nadalje, ima svoje ime i određenu bočicu. Sa Jugendstil-om stiže talas entuzijazma. U proizvodnji parfema Coty stvara uz pomoć Lalique novi symbol luksuza.
Tih godina nastaju na tržištu prvi instituti lepote, koji ujedno prave svoje prve parfeme, kao što su Elizabet Arden i Helena Rubinštajn.
U eri emancipacije i čarlston-devojaka se otkriva neočekivana svežina parfema na bazi aldehida. U ovim ekstravagantnim godinama , na scenu stupa filmska industrija sa svojim zvezdama. Aldehidi donose novi vetar, svežinu, dinamiku i euforiju, sve do kraha berze.

Vreme revolucije i sloboda u ponašanju zamenjuje visoku modu konfekcijom. Parfemi postaju cenom pristupačniji, svakodnevniji , jednostavnijih mirisnih nota. 1960: Revolucija i pokret `68. prati novi talas svežih mirisa.
Hipi-pokret na scenu vraća miris pačulija, ali modne kuće ne haju za povratak te jače varijante, nego forsiraju svežinu i lakoću novih parfema.
Feminizam, povratak prirodi, oslobađanje homoseksualnosti, nova romantika, mnogobrojni stilovi sedamdesetih, donose veliku raznolikost parfema na tržištu. Osamdesete se konfrontiraju sa japi-pokretom i novim ideologijama, nakon pada berlinskog zida. Parfemi te decenije su jaki, kao i događaji na svetskoj sceni. Međusobna konkurencija žena i muškaraca u ličnom uspehu se odražava na ukupnu modnu scenu, pa su i parfemi odraz te borbe za primat.

Nakon ove materijalističke faze, scena se smiruje i u nezi se svi okreću prirodnosti, voćnim notama parfema koje stižu iz Amerike. Na redu je "nova svežina".
Kraj 20. veka odlikuju velike turbulencije, ratovi, strahovi. Da bi pobegli pd materijalističkog sveta i globalizma, interneta, ljudi se okreću prapočetku i sigurnosti detinjstva, tako da su zapamćeni mirisi dominantni u proizvodnji parfema: vanilla, karamel, mleko...Nove toaletne vode mirišu na čistoću i vodu, dašak morskog vazduha, najjednostavnije prirodne mirise.
Povratak iskonskom i bitnom u parfemima: zemlja, vatra, voda i vazduh.


Caelestia CS



© 2015 CAELESTIA I All rights reserved