Venecija - nova dekadencija

Godinama pravim krugove i nikada mi ne dosade.
Naravno, posle već viđenog, i to više puta, uvek otkrivam ponešto što ne stoji u turističkim vodičima, što nije izloženo oku prosečnog turiste i nalazi se negde po strani kruga koji se zatvara na važnim mestima.

Po povratku uvek želim da sa ljudima podelim oduševljenje ili prenesem deo lepote koji ostaje kao najveće bogatstvo duboko u nama. To su ona blaga koja niko ne može da nam oduzme. Heh, možda, eventualno, onaj Nemac koji krije stvari po kući (Alchajmer).



Svakog puta obiđem obavezno jedno, ne preterano turističko mesto, ponovim gradivo što se tiče , za nekoga beznačajnog, detalja i pojedem parče torte koju svuda u Italiji prave, ali mi u Veneciji najviše prija.

Elem, odem već prvog dana-popodneva do kuće Peggy Guggenheim- Palazzo Venier dei Leoni koja se nalazi na samom kanalu Grande, na otprilike 300m od crkve Santa Maria della Salute.
Prvog puta sam brže-bolje kupila autobiografsku knjigu Marguerite Guggenheim, zvane Peggy. Pročitala sam prilično detaljan životopis nekadašnje Paris Hilton, bogate naslednice, koja je imala zadatak da troši nasleđen novac.


Na sreću, za razliku od pomenute Hiltonove, bezlične i prazne
"jadne, male, bogatašice", Peggy je imala sreću da bude savremenik, prijatelj, ljubavnica i žena, najeminentnijim umetnicima 20.veka. U tom lagodnom vremenu trošenja para, dala je sebi zadatak, po savetu Samjuela Beketa sa kojim je bila u kratkoj vezi, da pomaže umetnike u usponu kupovinom njihovih dela i stvaranjem neverovatne kolekcije moderne umetnosti, kakvu nadilaze tek neki muzeji, kao što je muzej njenog strica Solomona Guggenheim-a, osnivača istoimene fondacije i muzeja savremene umetnosti u Nju Jorku i u Bilbau (http://www.guggenheim.org/guggenheim-foundation).

Pred sam II svetski rat je svakoga dana kupovala po jednu sliku. Tako je ostavila veličanstvenu zadužbinu gradu Veneciji, koji je dobio vrhunski muzej, Palazzo Leoni i vrt u sred grada koji ima zemlje koliko u saksijama.
Siroče utopljenika sa Titanika je vodila buran život i u svemu tome, kao ulaskom u paralelni svet, učestvuju oni koji uđu u njenu kuću-muzej.
Spisak umetnika, slikara, pisaca, glumaca i boema je toliko dugačak, da bi potrajalo da se svi nabroje. Možda poneki, najpoznatiji: Pablo Picasso, Mondrian, Max Ernst, Giacometti, Kandinsky, Paul Klee, Miro, Marc Chagal, Jacson Pollock...
http://www.guggenheim-venice.it/inglese/collections/a_c.php
Iz druženja sa umetnicima je, ostala je zadužbina porodice Guggenheim- Kolekcija Pegi Gugenhajm u Veneciji.
Tu se može uživati u šetnji sobama u kojima su nekada boravili svi ti veliki ljudi 20. veka, ležerno gledati brodiće i gondole sa terase Palazzo Leoni ili uživati u hladovini božanstveno uređenog vrta oko same palate. Na kraju se može obedovati ili samo popiti kafa u restoranu - jednostavan ambijent sa fotografijama posetilaca i prijatelja Pegi Gugenhajm.
Cela priča i objekat su veoma daleko od renesansne Venecije, od Mletačke države, od svega tipičnog za Veneciju, ali ipak pripadajuća tom gradu ga čini još zanimljivijim i jedinstvenijim.

Savet: u smiraj dana pojesti parče Torta della nonna, negde na sredini Strada Nova, bezlična poslastičarnica, ali ima samo tu vrstu kolača i prave je najbolje , ako ništa drugo, onda u Veneciji.


Ako se smestite negde u okolini Teatro La Fenice, imate pozorišne kulise u svakoj šetnji, a onda se osvrnite oko sebe i pogledajte koliko cveća i zelenila ima u gradu koji nema zemlje.




Caelestia CS




© 2015 CAELESTIA I All rights reserved