Tradicionalna Kineska Medicina

Teorija TKM počinje da postoji u pisanom obliku još od 1766. godine p. n. e., kada je u Kini otkriven i počeo da se koristi papir. U tim delima se pominje i opisuje medicinska praksa i iskustva u još davnijim vremenima. U ovim spisima se pominje prvo i najstarije medicinsko delo u ljudskoj civilizaciji čiji je autor kineski imperator Huang Di, legendarni Žuti Car (2697 do 2597 pre n.e.). Ime dela je - Nei Jing - ili Klasična Interna Medicina Žutog Cara. Ova knjiga se i danas štampa, obavezan je tekst za studije i specijalizacije tradicionalne medicine i često se koristi kao referenca u mnogim naučnim publikacijama.

Kako su ljudi na ovim prostorima napredovali kroz istoriju, tako su se menjala i teorija, metode i načini lečenja. Svaka od vladajućih dinastija je ostavila svoj pečat u nauci i medicini. Okolni narodi su takođe preuzimali i adaptirali različite metode TKM. Zato se često TKM naziva i Istočno-azijska Medicina. Postoje japanski, koreanski, mongolski i dr. stilovi i škole akupunkture, ali je svima osnova u Kineskoj Medicini. Upotreba biljaka, minerala i delova raznih životinja (Herbalna Medicina) u lečenju se razvijala uporedo sa akupunkturom i prema istim zakonitostima. Moxibustija takođe.



U istočnjačkoj religiji i kulturi se nikada nije izgubila važnost usaglašenosti čoveka sa prirodom i njihova međusobna zavisnost. Čak je i kinesko pismo slikovit prikaz prirodnih obeležja i značenja reči. Prisutnost ovih zakonitosti se vidi i u načinu ishrane i načinu življenja, čak i u načinu izgradnje i organizacije prostora za život i rad (Feng Shui). Taj filozofski odnos prema prirodi i želja da se živi u saglasnosti sa prirodnim zakonima opstaje i u modernim vremenima sa ciljem da se ne remeti protok prirodne energije, a samim tim i da se održava stanje zdravlja i neometan protok i uticaj pozitivne kozmičke energije.

Prihvatanje TKM u Evropi

Učenje TKM u Evropu stiže sa jezuitskim misionarima, koji su istraživali i upoznavali kinesku kulturu, i doneli u Evropu novine i znanja ove izuzetno napredne istočnjačke civilizacije. Oni prvi uvode reč 'akupunktura' - iz latinskih reči acus-igla i puncture-ubosti. Prva knjiga akupunkture u Evropi štampana je 1671. godine pod naslovom 'Tajne Kineske Medicine', čiji je autor bio francuski jezuitski sveštenik Harviell.
Akupunktura uha je prvi put objašnjena 1707. godine od strane Valsalve, poznatog bolonjskog anatoma i fiziologa tog vremena. Francuzi i Nemci najspremnije prihvartaju ova nova učenja, a njihove škole su i danas najjače škole u Evropi, naročito za akupunkturu uha. Englezi, Italijani, Amerikanci i dr. mnogo kasnije prihvataju ova znanja i veštine. Akupunktura stiže u Srbiju 1934. godine zahvaljujući dr Milanu Pavloviću koji je u toku svoje specijalizacije u Parizu učio i akupunkturu.

Osnove TKM

TKM kombinuje akupunkturu, masažu, medicinske biljke, i terapiju ishrane i vežbi u cilju sprečavanja i lečenja bolesti.
Koncept poimanja zdravlja i bolesti u TKM se značajno razlikuje od koncepta na kome je zasnovana Savremena Medicina (SM). TKM vidi svako ljudsko biće kao mali ekosistem ili mikrokosmos, koji deli osnovne gradivne materije i karakteristike sa prirodnim okruženjem u kome živi (makrokosmos), zavisi od svog okruženja i interreaguje sa njim. Prema ljudskom telu se odnosi kao prema energetskom polju koje nastaje oscilacijama i kretanjem svake energetske čestice u telu, a na koje deluje energija nastala u prirodi.

U suštini ovog medicinskog sistema leže dva osnovna principa:
Prvi princip govori o postojanju Vitalne Energije, zvanoj Qi (izgovara se či), koja se nasleđuje od roditelja i predaka, i predstavlja osnovnu i pokretačku životnu snagu. Njeno neometeno i izbalansirano cirkulisanje telom u TKM predstavlja zdravlje.
Drugi princip govori o postojanju dve snage koje imaju direktan i stalan uticaj na Vitalnu Energiju - to su Yin i Yang snage, koje se prema filozofiji TKM nalaze u svakoj materiji, obliku, telu, energiji.
Baziran na principima unutrašnje ravnoteže i harmonije vitalnih supstanci, ovaj prefinjeni i kompleksni sistem teži da regeneriše, izbalansira i aktivira telesne funkcije i sisteme, bez obzira što ne prepoznaje formirane organe, ćelije, organele, DNK ili hemijske formule gradivnih supstanci.

Osnovu TKM čine sledeće dobro objašnjene teorije:
 - Yin-Yang
 - Vitalne supstance
 - Pet organa i elemenata
 - Meridijani i akupunkturne tačke
 - Unutrašnji i spoljašnji faktori uticaja
 - Obrasci i nivoi neravnoteže
 - Metodi dijagnoze

Stav AkuDoktor-a je da nijedna od ove dve medicine ne isključuje potrebu za onom drugom, već da bi obe medicine trebalo da se dopunjuju i usklađuju jedna drugu, zajedno napreduju, pružajući svoje maksimume sa ciljem da se pomeraju granice ljudske dugovečnosti, da zdravi ostanu jaki i uravnoteženi, a da se pomogne bolesnima da vrate svoju psihičku i fizičku ravnotežu.

 

Dr spec. med. Aneta T. Memić 
interna medicina, akupunktura, homeopatija
www.akudoktor.com






© 2015 CAELESTIA I All rights reserved