Asertivnost

Asertivno ponašanje

Asertivno ponašanje predstavlja zauzimanje za sopstvena prava kroz izražavanje svojih misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren i odgovarajući način, istovremeno vodeći računa o pravima drugih. Asertivno ponašanje obuhvata dve vrste uvažavanja: uvažavanje sebe, u vidu izražavanja svojih potreba i želja uz istovremeno uvažavanje potreba i želja druge osobe.
Asertivno ponašanje predstavlja zauzimanje za sopstvena prava kroz izražavanje svojih misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren i odgovarajući način, istovremeno vodeći računa o pravima drugih. Asertivno ponašanje obuhvata dve vrste uvažavanja: uvažavanje sebe, u vidu izražavanja svojih potreba i želja uz istovremeno uvažavanje potreba i želja druge osobe.

Ovo je moje mišljenje. Ovo je moje osećanje. Ovo je moje viđenje situacije.
Ova naizgled jednostavna poruka zapravo zahteva čitav niz veština i dosta hrabrosti da bismo bili u prilici da u određenim trenucima kažemo šta zaista mislimo i osećamo. U svojoj praksi često čujem rečenice poput "nisam imao hrabrosti da joj/mu kažem to", "kada me šef kritikovao ostao sam bez reči i nije bilo načina da se odbranim"...

Nelagoda u vezi izražavanja sopstvenog mišljenja najčešće ima uzroke u porukama koje smo usvojili tokom vaspitanja. Veliki broj nas sigurno se često kroz odrastanje susreo sa rečenicama kao što su: "budi dobar, vodi računa o drugima, nemoj sebe da stavljaš na prvo mesto, ne ponašaj se sebično..." Na taj način usvojili smo ideju koja leži u osnovi neasertivnog ponašanja koja se može sažeti u sledeću poruku:
Ja nisam važan - možeš da me iskoristiš. Moja osećanja nisu važna - tvoja jesu. Moje misli nisu značajne - samo tvoje vredi saslušati. Ja sam niko i ništa - ti si superioran.

Neasertivno ponašanje


Neasertivno ponašanje posledica je kršenja sopstvenog prava da izrazimo svoja osećanja, misli i uverenja. Na taj način ne samo da smanjujemo mogućnost da sa drugima ostvarimo otvoren odnos (bilo da se radi o poslovnoj komunikaciji ili odnosu sa osobama koje su nam u emotivnom smislu važne) već im pružamo priliku da nas povrede. Neasertivno ponašanje često podrazumeva da izražavamo svoje misli i osećanja na pokoran, popustljiv i izvinjavajući način.
Agresija za razliku od asertivnosti obuhvata direktno zauzimanje za svoja prava i izražavanje svojih misli, osećanja i uverenja na način koji je često neiskren, obično neodgovarajući i uvek narušava ili krši prava druge osobe. Najčešći cilj agresije je nadvladavanje i pobeđivanje, tako da druga osoba u tom odnosu nešto gubi. Pobeda se postiže ponižavanjem, srozavanjem, omalovažavanjem ili nadvladavanjem drugih ljudi tako da se osete slabijim u odnosu i manje u stanju da izraze i brane svoja prava i ciljeve. Osnovna poruka agresivnog ponašanja je:
Ovako ja mislim - a ti si glup što misliš drugačije. Ovo ja želim - a ono što ti želiš nije značajno. Ovo su moja osećanja - a tvoja osećanja se ne uzimaju u obzir.

Ljudi koji su često agresivni u komunikaciji većinom imaju strah da će izgubiti kontrolu nad situacijom i drugom osobom i da će tako postati ranjiviji u komunikaciji. Agresija međutim ne garantuje kontrolu nad drugim ljudima. Obično se previđa da ljudi na agresiju reaguju sabotažom. Iako na prvi pogled izgledaju pomirljivo i pokorno, traže načina da se na prikriven način odupru kontroli agresora.
Ljudi dakle svoju asertivnost mogu da manifestuju bilo kroz pasivno i bojažljivo ponašanje ili kroz agresiju. Očigledno da u osnovi ovih oblika ponašanja postoje određeni psihološki razlozi.

Zašto se ljudi ponašaju neasertivno?

U osnovi neasertivnog ponašanja leži strah da ćemo izgubiti podršku i prihvatanje od strane druge osobe. Uverenje koga se držimo a koje hrani naš strah od neprihvatanja drugih je >Meni je životno neophodno da me drugi ljudi prihvataju i da budu na mojoj strani.< Ipak, neasertivnost ne garantuje podršku i prihvatanje. Paradoksalno, što se više trudimo da drugima ugodimo i što više zanemarujemo sebe to će nas više i drugi zanemarivati. Ljudi su više skloni da sažaljevaju, nego da prihvate nekoga ko je neasertivan a vrlo često sažaljenje se može pretvoriti u iritiranost i gađenje prema osobi.
Postoji nekoliko prednosti koje bi mogle biti dovoljan razlog da čovek odabere asertivni pristup u komunikaciji. Prvo, kada se uvažavaju svoja i tuđa prava i želje i kada se konflikt razrešava otvoreno postoje veće šanse (ali ne i stopostotna garancija) da zadovoljimo svoje potrebe i interese. Asertivno ponašanje vremenom rezultira boljim prihvatanjem sebe i povećanjem samopouzdanja, što dovodi do smanjenja potrebe za tuđim prihvatanjem i odobravanjem.

Postoji nekoliko prednosti asertivnog ponašanja nad agresijom. Prvo, asertivnost podrazumeva bolju kontrolu sopstvenog ponašanja, što donosi osećaj zadovoljstva. Asertivno ponašanje vodi u bolje prihvatanje sebe, što smanjuje osećaj nesigurnosti i ranjivosti. Treće, kroz asertivnu komunikaciju stičete bliskije odnose sa drugima. Asertivnost povećava šanse (iako ne garantuje) da u odnosu sa drugima ostvarite svoje želje i potrebe.

Iz navedenih razloga asertivno ponašanje se danas propagira kroz takozvanu self-help literaturu kao i kroz praktikovanje asertivnih treninga kako u poslovnoj tako i u ljubavnoj sferi komunikacije. Tim psihološkog kutka vodi asertivne treninge u saradnji sa Wellnes centrom City spa. Više a asertivnim treninzima možete saznati ukoliko nas kontaktirate.


Mia Popić, REBT savetnica
www.psiholoskikutak.com


© 2015 CAELESTIA I All rights reserved