Alergijska kijavica

Postoji više vrsta kijavica. Osim infektivnih (koje uzrokuju različiti mikroorganizmi - virusi, bakterije), postoje alergijske (sezonske i nesezonske) i tzv. hiperreaktivne kijavice (poznatog i nepoznatog uzroka).

Jedan od najčešćih vidova ispoljavanja alergijskih oboljenja je alergijska (ili polenska) kijavica (lat. rinitis). Može da se javi kao samostalno oboljenje ili istovremeno sa drugim alergijskim bolestima, najčešće sa konjunktivitisom (zapaljenjem vežnjače oka), alergijskom bronhijalnom astmom ili koprivnjačom (lat. urtikarijom). Udruženo javljanje alergijskih reakcija češće se javlja kod osoba sa tzv. atopijskom konstitucijom. Atopija predstavlja urođenu sklonost stvaranju velikih količina posebne vrste antitela (IgE) pod uticajem različitih uzročnika - antigena (alergena), dospelih u organizam iz spoljašnje sredine. Ona je nasledna i prenosi se jednim genom vezanim za 11-ti hromozom. Međutim, ne znači da će osoba sa atopijom uvek imati i neku alergijsku bolest. Da bi do toga došlo, potrbno je da postoji interakcija između genetskih faktora predisponirane osobe i faktora spoljašnje sredine - alergena.
Ovi uzročnici alergija su veoma brojni, a najčešće su u pitanju: kućna prašina (grinje), poleni (drveća, trava, korova), buba-švabe, dlaka pojedinih životinja (pas, mačka), duvan i dr. Oni dospevaju do sluzokože nosa udisanjem vazduha i zato se nazivaju "inhalacioni" alergeni. Samo kod malog broja slučajeva (manje od 10%) uzročnici mogu da se nađu u hrani i izazovu alergijske reakcije. Tada su u pitanju tzv. "nutritivni" alergeni (jaje, mleko, kikiriki, jagode i dr). Posebno sklone (predisponirane) osobe se pri prvom kontaktu sa ovim materijama "senzibilišu" i stvore poseban tip zaštitnih antitela (IgE). Međutim, ova zaštitna uloga se kod alergijskih osoba preokreće protiv samog organizma i dolazi do oboljenja - alergije.


Kod alergijske kijavice dolazi do posebnog oblika zapaljenskih promena u sluzokoži nosa, ali se ovo zapaljenje uveliko razlikuje od onog koje se viđa kod nealergijskih oblika. To sve, naravno, ima značaja i sa stanovišta terapije.
Klinička slika obuhvata sledeće glavne simptome: zamućena nosna sekrecija a ređe bol (pritisak) u predelu lica, zapušenost nosnih hodnika, smanjen osećaj mirisa, kašalj kod dece. Propratni simptomi se ređe javljaju (kašalj kod odraslih, glavobolja, zamor, ušni simptomi). Od drugih simptoma, dominira kijanje koje je vrlo često, a povremeno se javlja i svrab u očima.
U dijagnostici se sprovode alergološka ispitivanja. Prva procena se bazira na ličnoj i porodičnoj alergološkoj anamnezi (prisustvu nekog alergijskog oboljenja u porodici - alergijske kijavice, astme, konjunktivitisa, koprivnjače), lokalnom ORL pregledu i radiološkom pregledu. Potrebno je uraditi i kožne probe (tzv. prick-test) najčešćim standardnim inhalacionim alergenima i eventualno jednim brojem uzročnika iz hrane (nutritivnih).
Kod sezonskog tipa alergijske kijavice simptomi su vezani za sezonu prisustva uzročnika u vazduhu - razne vrste polena drveća, trava ili korova (obično proleće, nekada leto), a kod nesezonskog (celogodišnjeg, perenijalnog) tipa - stalno u toku godine pri svakom kontaktu sa alergenom (kao što je grinja iz kućne prašine, bubašvabe, buđ, domaće životinje). Jedno nedavno sprovedeno kliničko ispitivanje u našoj sredini pokazalo je da bolesnici sa sezonskom alergijskom kijavicom imaju znatno lošiji kvalitet života u vezi sa zdravljem od osoba sa nesezonskom kijavicom. Posebno je u sezoni polena bila narušena dimenzija fizičkog funkcionisanja kvaliteta života bolesnika, odnosno njihova sposobnost obavljanja svakodnevnih fizičkih aktivnosti.



Lečenje alergijske kijavice

Kod alergijske kijavice nema infektivnih uzročnika čijom eliminacijom možemo da izlečimo bolest (na primer, primenom antibiotika kod bakterijskih infekcija). Ukoliko izbegavanje alergena ne dovodi do popuštanja simptoma, sledeći korak je uzimanje lekova. Postoji veliki broj lekova koji se daju u alergijskoj kijavici. Neke od njih pacijenti mogu sami da kupe u apotekama i bez lekarskog recepta. Ukoliko pokušaj lečenja ovim preparatima ostane bezuspešan, tj. ne dođe do postizanja kontrole simptoma ili se javi pospanost, smanjenje koordinacije ili neki drugi neželjeni efekat, treba potražiti savet lekara i probati sa lekovima koji se propisuju na recept.
Medikamentozna terapija obuhvata kombinaciju nekoliko grupa lekova: nesedativni antihistaminici (kod nas su registriovani Bronal, Astemisan, Klaritin), dekongestivi (nazalni - Efedrin, Nafazolin, Olint i oralni - Defrinol), nazalni kortikosteroidni sprejovi (Bekonaz, Fliksonaz, Nazoneks), antiholinergički nazalni sprejovi (ipratropium 0,03%). Različiti lekovi utiču na različite simptome alergije. Na primer, antihistaminici su uopšte veoma efikasni u poboljšanju kijanja, curenja sekreta iz nosa, svraba i "vodenastih" očiju, međutim, ne deluju na proširenost krvnih sudova žnosa. Sa druge strane, dekongestivi pomažu u "pročišćavanju" nosa, ali ne pomažu mnogo u smanjenju kijanja i svraba. Veoma je važno da se ne uzimaju više od pet do sedam dana da ne bi došlo do neželjenih efekata (i pojave tzv. medikamentozne kijavice). Kortikosteroidni hormoni utiču povoljno na mnoge simptome, ali njihovu veliku efikasnost često prati pojava određenih neželjenih efekata.


Imunoterapiju (hiposenzibilizaciju, tj. davanje vakcina) treba primenjivati samo kod upornih slučajeva. Rezultati brojnih kliničkih ispitivanja ukazuju na to da je davanje ovih vakcina jedino efikasno ukoliko postoji dokazana alergija samo na jedan uzročnik. No, to često nije slučaj, s obzirom na to da je jedna osoba najčešće alergična na više različitih uzročnika.
Ako pacijent može da predvidi početak alergijskih simptoma, nekoliko dana pre može početi sa
uzimanjem nazalnog kortikosteroidnog spreja i tako ublažiti ili sasvim ukloniti pojavu simptoma.

Iz svega navedenog može se zaključiti da je za lečenje alergijske kijavice često potrebno koristiti i više lekova u isto vreme kako bi se popravili ili povukli svi prisutni simptomi. Zato razgovarajte sa vašim lekarom o tome koji vam simptomi kijavice najviše smetaju i koji su lekovi najefikasniji u vašem slučaju.


Prim. dr sc. Med. Branislav Gvozdenović
internista - pulmolog


© 2015 CAELESTIA I All rights reserved