Virusne infekcije gornjih disajnih puteva

Dve najčešće akutne infekcije disajnih puteva su grip (influenca) i nazeb (još se naziva prehlada, "common cold", coryza i "rhinitis acuta epidemica"). Ove dve bolesti se često mešaju, s obzirom na to da imaju sličnu kliničku sliku, da su obe izazvane virusima i da se uglavnom javljaju u zimskim mesecima.

Grip
Grip je infekcija disajnih puteva uzrokovana virusom gripa (influence). Postoje tri tipa virusa: A, B i C. Tipovi A i B daju težu kliničku sliku. Oni konstantno menjaju svoju strukturu, tako da svake godine širom planete cirkulišu različiti 'lanci' virusa. Prirodni odbrambeni sistem ljudskog organizma ne može da se prilagodi ovim promenama, tako da jedna osoba može da oboli od gripa svake godine. To je i razlog zašto pojedine osobe pod povećanim rizikom treba da dobijaju vakcinu protiv gripa svake godine. Sa druge strane, virus tipa C prouzrokuje veoma blagu kliničku sliku ili simptomi čak mogu da budu i odsutni. Ne dovodi do epidemije i nema tako veliki uticaj na zdravlje populacije kao što je to slučaj sa virusima tipa A i B.

Bolest ima veliki uticaj na svakodnevni život i funkcionisanje ljudi, jer dovodi do odsustva iz škole (epidemije se najčešće javljaju i najlakše šire u školama) ili sa radnog mesta. Takođe, kod starih osoba (preko 65 godina), dece mlađe od dve godine i žena u drugom ili trećem trimestru trudnoće može da dovede do komplikacija, kao što je zapaljenje pluća koje zahteva hospitalizaciju bolesnika. Štaviše, bolest može da bude fatalna u starih osoba, osoba sa hroničnim oboljenjima (astma, hronični opstruktivni bronhitis, srčana ili bubrežna slabost, šećerna bolest) ili slabošću imunološkog sistema (npr. pod uticajem lekova ili HIV infekcije). Prema podacima iz SAD, 10 - 20% stanovništva je inficirano virusom tokom jedne sezone, tako da godišnje zbog gripa bude zabeleženo preko 110 hiljada hospitalizacija i oko 20 hiljada smrtnih slučajeva.
Grip se dobija direktnim kontaktom ili udisanjem finih kapljica punih virusnih čestica, koje zaražene osobe izbacuju kijanjem, kašljem ili govorom. Inficirana osoba počinje da razvija simptome (inkubacioni period) od 1 do 4 dana nakon izloženosti virusima, a može da prenese bolest drugim osobama od prethodnog dana od započinjanja simptoma, pa sve do sedmog dana od njihovog početka. Simptomi gripa su znatno teži od nazeba, pojavljuju se naglo i obuhvataju: groznicu, kašalj, gušobolju, zapušenost nosnih hodnika i povećanu sekreciju iz nosa, glavobolju, umor i bolove u mišićima. Većina ljudi se u potpunosti oporavi za jednu do dve nedelje.

Terapija gripa
Ukoliko se započne terapija antivirusnim lekovima tokom prva dva dana od pojave simptoma, može da se smanji trajanje bolesti i težina simptoma. U svetu se veoma često upotrebljavaju četiri leka iz ove grupe: Oseltamivir, Zanamivir (deluju protiv virusa tipa A i B), Amantadin i Rimantadin (poslednja dva deluju samo na tip A). Nažalost, samo je oseltamivir odnedavno registrovan na našem tržištu lekova (za prevenciju i lečenje gripa tipa A i B).

Ostaje da se primenjuje simptomatska terapija kojom se deluje na bolove i povišenu telesnu temperaturu (aspirin i tzv. nesteroidni antireumatski lekovi: ibuprofen, flurbiprofen, diklofenak, naproksen i dr.). Protiv suvog kašlja, zapušenosti nosnih hodnika i povećane sekrecije iz nosa daju se kombinacije tzv. dekongestiva i antihistaminika. U našim apotekama se mogu naći neki od kombinovanih preparata za oralnu primenu, kao što su Defrinol ili Rinasek. Smatra se da je upotreba vitamina (C i E) znatno češća nego što je to zaista potrebno ovim bolesnicima.
Takođe veliki značaj u terapiji ima higijensko-dijetetski režim, tj. uzimanje velike količine tečnosti (toplih napitaka) i kalorijski adekvatna ishrana. Osim toga, veliki značaj se pridaje mirovanju i to sve dok se simptomi ne povuku.

Prevencija gripa. Najefikasniji način da se spreči nastanak bolesti je vakcina protiv gripa. Sve rizične kategorije stanovništva (hronični bolesnici, uključujući i obolele od astme, stare osobe, profesije pod rizikom, kao što je zdravstveno osoblje) treba svake godine da dobiju ovu vakcinu. Osobe koje imaju neku akutnu bolest ili povišenu temperaturu ne treba da primaju vakcinu dok se simptomi ne smire. Primena vakcine je kontraindikovana i kod osoba koje su alergične na sastojke vakcine ili na kokošja jaja, s obzirom na to da se ona proizvodi na embrionu jajeta. Najbolji period za vakcinaciju je od početka oktobra do sredine novembra, kako bi se dozvolio dovoljan period za razvoj imuniteta. Zato u ovom trenutku (bez obzira što se nalazimo na pragu nove epidemije) nema svrhe davati ovu vakcinu.

Nazeb
Nazeb izazivaju različite vrste virusa (rinovirusi, koronavirusi i dr.), a predstavlja akutni zapaljenski proces sluzokože nosa i grla. Veoma je čest - deca imaju u proseku od 6 do 8 nazeba godišnje, a odrasli između 2 i 4. Pacijenti se javljaju sa akutnim simptomima i znacima koji se primarno odnose na pasažu kroz nosne hodnike (npr. curenje sekreta iz nosa, kijanje, opstrukcija nosnih hodnika i otežano disanje na nos, slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela, gubitak čula mirisa). Takođe mogu biti sa ili bez povišene telesne temperature (obično od 37,2 do 37,5 C), suzenjem očiju, iritacijom grla, kašljem, glavoboljom i opštom slabošću i malaksalošću. Pri tome je fizikalni nalaz na plućima normalan.

Dijagnoza nazeba je relativno laka, ali diferencijalno dijagnostički moramo razlikovati alergijsku i vazomotornu kijavicu, kao i onu koja prati grip. Za terapiju nazeba praktično važe isti principi kao i za grip. Terapija je opšta i lokalna. Antibiotici se daju samo u slučaju dodatne sekundarne bakterijske infekcije. Lokalna terapija se odnosi na dekongestiju ('otpušavanje') sluzokože nosa - kapima efedrina i sličnim kombinovanim oralnim preparatima, maceratom belog sleza, ali se ne preporučuju razni želei, masti i slično zbog već oštećene sluzokože.

Za lečenje kašlja usled nazeba koriste se sledeći lekovi: deksbromfeniramin (sedativni antihistaminik) plus pseudoefedrin (nazalni dekongestiv) tokom sedam dana i naproksen (nesteroidni antiinflamatorni lek) u trajanju od pet dana. Za ove lekove je u kliničkim studijama pokazano da su efikasni u ublažavanju kašlja.

Pojedinačnu vakcinu za prevenciju nastanka nazeba praktično nije moguće napraviti, jer preko 200 poznatih virusa može da izazove ovo oboljenje. U našoj sredini se često greši, jer se nepotrebno primenjuju antibiotici u terapiji kako gripa, tako i nazeba. Na taj način se doprinosi povećanoj otpornosti bakterijskih vrsta na veliki broj antibiotika, što predstavlja veliki zdravstveni i materijalni problem za društvo u celini. Tako ostajemo praktično razoružani čak i protiv banalnih infekcija koje zahtevaju primenu antibiotika.

Zablude i istine u vezi sa gripom i prehladom
Postoje mnogobrojne zablude u vezi sa načinom nastanka, putevima širenja i terapijom dve najčešće akutne virusne infekcije gornjih disajnih puteva, gripa i nazeba. U daljem tekstu su opisani najčešći mitovi, tj. pogrešna verovanja, kao i činjenice koje pokazuju suprotno.

Zabluda: Moguće je dobiti grip od vakcine protiv gripa

Istina: Vakcina protiv gripa predstavlja najefikasniji način za sprečavanje bolesti ili pak za smanjenje njene težine. Pravi se od inaktivisanih virusa, tako da je od nje nemoguće dobiti grip. U nekim slučajevima može postojati osetljivost na mestu njene primene i eventualna pojava groznice i bolova u mišićima narednih dan ili dva. U retkim slučajevima, kod osoba koje su alergične na vakcinu, može doći do trenutne alergijske reakcije.

Zabluda: Poremećaj rada želuca predstavlja simptom gripa

Istina: Nasuprot popularnom verovanju, retko je mučnina ili poremećaj rada želuca simptom gripa. Samo trećina osoba sa gripom ima ove smetnje. Međutim, tzv. "stomačni grip" ustvari i ne postoji. Virus gripa napada jedino organe za disanje, a ne za varenje. Tipični simptomi su visoka temperatura, kašalj, bolovi u mišićima, glavobolja, gušobolja, drhtavica i umor. Drugi virusi, bakterije i trovanje hranom predstavljaju češće uzroke muke, povraćanja i proliva.

Zabluda: Boravak napolju pri hladnom vremenu može da prouzrokuje grip i prehladu.
Istina: Samo izlaganje hladnom vazduhu ne dovodi do gripa ili prehlade, već samo u ekstremnim slučajevima (npr. pad u ledenu vodu ili kretanje kroz mećavu), usled pada imuniteta, čini osobe osetljivijim prema bolestima.

U takvim uslovima jedino osobe koje su već inficirane virusom gripa mogu razviti zapaljenje pluća kao njegovu komplikaciju. Epidemije gripa se javljaju u zimskim mesecima, jer je to inače period kada se virus širi. U tome mu pomaže zajednički boravak većeg broja osoba u zatvorenim prostorima (škole i drugi kolektivi).

Zabluda: Velike doze vitamina C sprečavaju grip ili prehladu i mogu ih brzo izlečiti.
Istina: Ovo tvrđenje nije dokazano; ipak zbog opšteg zdravlja važno je unositi minimalne dnevne količine ovog antioksidantnog vitamina (od 200 do 500 mg dnevno).

Zabluda: Osobe sa astmom ne treba da dobijaju vakcinu protiv gripa
Istina: Rezultati najnovijih međunarodnih kliničkih studija pokazuju da oboleli od astme nisu u opasnosti da razviju komplikacije nakon primene vakcine, kao što se to doskoro mislilo. Ustvari, jedino osobe koje su alergične na jaja ili bilo koju komponentu vakcine i one sa akutnim bolestima i povišenom temperaturom ne treba da dobijaju vakcinu protiv gripa.

Zabluda: Za lečenje prehlade najbolje je "izgladnjivati prehladu, a hraniti grip"
Istina: Ništa od ovoga nije tačno. Kada se borimo protiv prehlade i gripa, organizmu je potrebno obezbediti adekvatan unos tečnosti, tj. znatno više nego što je to uobičajeno (unosom vode ili sokova) i dovoljno hrane da se zadovolji apetit. Obilje tečnosti pomaže da se bolje "isperu" inficirane ćelije iz organizma i da bubrezi funkcionišu efikasnije. Osim toga, topli napici mogu da olakšaju kašalj i gušobolju.

Zabluda: Antibiotici mogu da pomognu u izlečenju gripa i prehlade
Istina: Osobe koje su obolele od gripa ili prehlade često same traže od svog lekara da im prepišu antibiotike u nadi za bržim opravkom. Međutim, ove dve bolesti izazvane su virusima, a ne bakterijama, tako da su antibiotici beskorisni. Sa druge strane, postoji opasnost nastanka stečene otpornosti različitih bakterija na antibiotike pri njihovoj nekritičnoj primeni. Oni se jedino daju ukoliko dođe do bakterijskih komplikacija gripa, kao što je na primer streptokokna angina ili zapaljenje pluća.


U našem narodu postoje mnoga druga verovanja i običaji u vezi sa terapijom virusnih infekcija gornjih disajnih puteva (davanje kokošijih supa, stavljanje različitih melema i alkoholnih obloga i dr.), koje medicinski eksperti ne mogu prihvatiti kao realne činjenice. Savremena medicina je zasnovana na činjenicama (engl. evidence-based medicine), koje se dobijaju metodološki pravilno sprovedenim kliničkim ispitivanjima efikasnosti i bezbednosti lekova i drugih tzv. pomoćnih lekovitih sredstava.

Najefikasniji vid borbe protiv gripa i prehlade ostaje prevencija. Stoga se savetuje godišnja vakcinacija protiv gripa za sve osobe koje nemaju kontraindikacija za njenu primenu, a posebno za stare osobe (preko 65 godina) i one sa hroničnim oboljenjima. Da bismo zaštitili druge osobe, stavljajmo ruku na usta kada kašljemo, i to uvek levu, zbog eventualnog rukovanja desnom rukom i prenošenja virusa direktnim kontaktom. Da bismo zaštitili sebe, perimo ruke posle upotrebe javnih i zajedničkih predmeta i održavajmo pravilnu ihranu!


Prim. dr sc. Med. Branislav Gvozdenović
internista - pulmolog


© 2015 CAELESTIA I All rights reserved